Приредио: Радојица Крговић
О МОЈКОВЦУ
О настанку и развоју Мојковца може се говорити са становишта емпирије, а такође о његовом настанку и развоју испредане су многе приче и развијане легенде. Али је сигурно да је данашњи Мојковац наследник средњовјековне насеобине Брскова, на чијим темељима је настао и ширио се на простору брсковске жупе. Баш на том простору Мојковац је растао и развијао се, да би свој процват доживео у двадесетом вијеку када је поново активиран рудник „Брсково“, гдје су углавном експлоатисане руде олова и цинка.
Брсково (средњовјековни град, насеобина, трг, утврђење, данас село у општини Мојковац).
Брсково као утврђење, је било подигнуто на узвишењима испод Бјеласице и Мучнице, између данашњих локалитета села Брскова и Руднице са источне стране и Улошевине са западне стране, на око 1200 m надморске висине, 5 до 6 km источно у односу на данашњи Мојковац, који се налази на око 850 m надморске висине. Сврха утврђења је била да заштити истоимени рудник, насеобину и тргове. У новије вријеме је започето са откопавањима појединих зидина. Тих надземних остатака има врло мало, углавном су зарасли шумом и густим растињем. Тачан датум оснивања Брскова се не може утврдити, али је за сигурно да постоји с почетка 13. вијека, имајући у виду да се у повељама на латинском језику спомиње од 1254. под именом Brescoa.
 |  |
| Манастир Добриловина из 16. вијека | Положај Брскова у односу на средњовјековна утврђења |
Брсково као град и насеобина
Истовремено са развојем рударства, Брсково је расло и као насеобина која је имала и свој велики трг. Тиме је Брсково поред рударског био и трговачки град на путу Рас – Брсково – Оногошт – Дубровник – Нови – Котор.
Да ли је, као што легенда каже, град Брсково заиста имао 40 хиљада становника, када је Лондон имао 6 хиљада, не може се знати нити тврдити. Али се може закључити да је град имао поприличан број становника, имајући у виду да су у њему поред Срба, своје колоније и насеобине имали Дубровчани, Которани и Саси.
Поуздано се датум оснивања Брскова не може утврдити, али се са сигурношћу може истаћи да је Брсково било једно од најзначајнијих тврђава и градова српских краљева Стефана Немање Првовенчаног, његових синова, Стефана Радослава (краља Рашке 1228-1234), а посебно краља Уроша I Немањића (живио 1223-1277, владао 1241-1276). Због свог рудног богатства у Брскову су насељени Саси, у то вријеме, у свијету познати Њемачки рудари и отпочето је интензивно рударство у рудницима Брскова, а нешто касније и у Новом брду.
У Брскову је радила и ковница новца, гдје је кован и први новац. Биле су то сребрне кованице, брсковски динар (lat. Grossi de Brescova), који је у данашњем смислу на дубровачким берзама и трговинама био радо прихватан, a код которских и венецијанских трговаца био је веома цијењен. Урош I је на ово с поносом гледао и често истицао „Мој ковани новац“, „Мој ковац“, па се сматра да је баш на овај начин наследник Брскова, данашњи Мојковац, и добио име.
Постоје и други покушаји тумачења како је настао назив Мојковац, као што је и тај да је Мојковац добио име по презимену Мојаковић или Мојковић, што се тешко може прихватити имајући у виду сва мјеста која су добијала имена по неком од презимена. У сваком од тих примјера где су имена насеља или градова добијала по неком од презимена или назива брастава, јесте чињеница да су та презимена у том крају била доминанта. Када је ријеч о Мојковцу, а и широј околини, ово презиме не да није доминантно, већ напротив, је крајње веома ријетко, не постоји. Данас постоји село Мојковић и Мојковићка ријека код Крупња (Мачвански регион у Србији).
Када Брсково губи на значају, о томе се тачно не зна, али је то сигурно негдје после 1350 године. Неки извори наводе да је рудно богатство истрошено и да је град због тога напуштан. Међутим, извесније је да он и даље постоји, али се тежиште рударства преноси на богатије налазиште Ново брдо, гдје се крајем 14. и почетком 15. вијека вадило и по 6000 kg сребра годишње. Османлије Брсково освајају и разарају 1399. године, само десет година послије Косовске битке, па се може закључити да је Брсково имало економски значај до тог периода. У првој половини 15. вијека Брсково се и даље помиње, али не као значајно мјесто.
Брсково и данас постоји и живи, али као село у Мојковачкој општини са око 270 становника, које се налази у самој близини средњовјековног Брскова и рударских налазишта.
Све до другог свјетског рата Мојковац је био мјесто са малим бројем житеља, чак су поједина села која се данас налазе у саставу општине, у то вријеме имала већи број становника.
Експанзију доживљава у 20. вијеку, након другог свјетског рата, када се развија шумарство и прерада дрвета, у коме почиње да ради комбинат индустрије дрвета. Мало касније отвара се и почиње са радом рудник „Брсково“, са флотацијом руде олова и цинка.
У Мојковцу почиње да ради и део „Крушикове“ (Ваљево) намјенске индустрије. Све заједно, он постаје индустријски град који се развија. Настају модерна насеља и улице са потребном инфраструктуром. Све је то пропраћено и другим садржајима за потребе становништва, здравственим установама, школама, домом културе и спортским објектима. Све до 1991 године Мојковац је растао.
Сада не раде, ни рудник „Брсково“, ни комбинат индустрије дрвета. Привреда је у стагнацији, а опада и број становника.
Потенцијали Мојковачког краја су туризам посебно зимски, пољопривреда и сточарство, породично предузетништво, а и могућност поновног покретања рударства.
Данас, по попису из 2011. године, општина Мојковац има 8.622 становника, што је за 2.229 мање у односу на 1991. годину, када је општина имала 10.851 становника.
Извори:
Просветина Мала енциклопедија, Београд, 1978. година 3. издање;
Александар Дероко,„Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“,Београд,1950. година;
Војна енциклопедија, Београд, 1971. година;
Општа енциклопедија Југословенског лексикографског завода, Загреб 1977. година;
Википедија, слободна енциклопедија;
Сајт Мојковца.