Географија и туризам Мојковца

Приредили: Бранка Вуковић и Бранимир Пејовић

МОЈКОВАЦ

географске карактеристике и туризам

Географске карактеристике

Мојковац се налази у сјевероисточном дијелу Републике Црне Горе, у долини ријеке Таре и подножју планина Бјеласице и Сињајевине. Општина Мојковац се простире на територији између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор и обухвата планинско подручје средњег Потарја и горњи ток ријеке Лепешнице. Највећи број насеља која припадају Општини Мојковац налазе се на надморској висини од 700 до 1000 m, а координате положаја Мојковца су 42º57’30“ (СГШ) и 19º34’34“ (ИГД).

Планине Бјеласица и Сињајевина представљају наставак планинског вијенца од Пивске планине и Дурмитора до Комова и Проклетија. Највећи врхови Бјеласице су Црна глава (2.139 m) и Зекова глава (2.117 m). Највећи врхови Сињајевине су Бабји или Бабин зуб или Торна (2.277 m), Јабланов врх (2.203 m), Градиште (2.174 m) и Сто (2.172 m).

Бјеласица пружа велике могућности за развој етно-сеоског и планинског туризма, сточарства и љекобиља. Богати природни ресурси сврставају је у један од великих туристичких потенцијала у Јужној Европи.

Планинарски туризам на Сињајевини се убрзано развија, тако да је извршена стручна демаркација стаза на цијелом терену, пробијени су многи путеви, што погодује и развијеном горском бициклизму. Познати бренд Сињајевине је традиционални међународни џип рели „Montenegro Tropy“ дуг 500 km који пружа вишедневно уживање у природним атракцијама, смјештају и јединственим укусима месно-млијечних производа у катунским домаћинствима.

Више информација о јединственим љепотама Бјеласици и Сињајевине можете добити на сљедећим адресама:

https://www.dinarskogorje.com/b67-bjelasica-masiv.html
https://www.dinarskogorje.com/b64-sinjajevina-sinjavina.html

Тара је најдужа црногорска ријека (око 150 km) која од Подбишћа до Доње Добриловине тече кроз територију општине Мојковац. Долина Таре дубоко је усјечена међу планинама, нарочито у доњем дијелу њеног тока. У горњем дијелу, до Бистрице, долина је дубока, стрмих страна, широка и проходна. Идући од Колашина смјењују се питома проширења са блажим падинама на којима су њиве, воћњаци, гајеви, ливаде и куће.

Највећи дио територије Општине Мојковац припада управо сливу ријеке Таре, а мањи дио сливу ријеке Лепешнице. Десне притоке овог дијела Таре су Језерштица, Бјелојевићка ријека и Рудница. Језерштица истиче из Биоградског језера (1.020 m н.в.) и њен ток до ушћа износи око 4 km. Бјелојевићка ријека извире на Бјеласици (1.435 m н.в.), протиче кроз истоимено село, а улива се у Тару код Подбишћа на 830 m н.в. Рудница настаје од више извора подно Жарског катуна и послије тока кроз рударски крај Брсково улива се у Тару на 800 m .н.в. Лијеве, мојковачке, притоке Таре су Штитаричка ријека и Бистрица. Штитаричка ријека извире у Провалији испод Сињајевине и послије тока у дужини од 13,5 km, кроз истоимено село, улива се у ријеку Тару на 931 m .н.в.

Око петнаест километара низводно од Мојковца у Тару се улијева ријека Бистрица. Управо од тјеснаца испод Црних Пода, на судару Сињајевине и Прошћенске планине, почиње величанствени кањон ријеке Таре, дуг око 78 km и дубок од 900 до 1300 m. На странама кањона ређају се литице и камените падине прошаране боровима самотњацима, листопадним омарима па и бујним листопадним и четинарским шумама. У литицама овог кањона регистровано је око 300 грла племените дивљачи – дивокоза.

У кањонској долини ријеке Таре, између Бистрице и Добриловине, на висини од 950 метара налази се прашума црног бора – Црна Пода. Овај комплекс борове шуме захвата површину од 20 ha, а просјечна старост борова у њој, који достижу висину и до 45 m, износи 400 година. Укупна количина дрвне масе у Црним Подима износи 1.465,57 m3. Испод ове прашуме налази се тјеснац Ђавоље Лази, гдје се ток Таре сужава на свега 2-3 m.

Кањон Таре је саставни дио НП „Дурмитор“ који је уписан у свјетску природну и културну баштину УНЕСКО-а. Уска кањонска долина Таре која припада општини Мојковац, прашума Црна Пода и Забојско језеро на Сињајевини чине саставни дио овог Нациналног парка.

У Мојковачком крају влада планинска и континентална клима, са хладним сњежним зимама и умјерено топлим љетима. Од вјетрова, најучесталији је сјевер, а затим јужни и југозападни вјетар. „Сјеверац“ је претежно зимски вјетар који доноси ниске температуре, а често и снијег, стварајући при том велике наносе. Глобално отопљавање свој негативан утицај има и у овом крају, тако да је декада 2001.-2010. година била најтоплија од почетка мјерења температуре. Јужни вјетар је вјесник отопљавања, односно прољећа и често доноси обилне кише.

Туризам

Рељеф Мојковца са својим природним богатством је изузетно погодан за авантуристичке активности, рекреацију, здрав стил живота и забаву.

Приступачност Таре са магистралних путева: Мојковац – Колашин, Мојковац – Ђурђевића Тара и Мојковац – Слатина је омогућила развој рафтинга и кајак на дивљим водама.

Скокови са старог моста на Тари – постали су позната традиционална манифестација региона.

Пјешачење и планински бициклизам су јако популарне туристичке рекреативне активности, чију сигурност и лако сналажење обезбјеђују маркиране стазе, које омогућавају и авантуру и контакт са нетакнутом дивљином флоре и фауне и панорамским погледом на нестварне природне љепоте цијелог краја. Од 2008. године традиционално се оганизује комбинована авантуристичка трка, у којој се након кајака Таром, пјешачи уз Сињајевину а потом вози бицикл до крајњег одредишта.

Пењалиште – ферата у Добриловини, налази се поред познате Ђурове пећине у којој су одржавани први часови описмењавања далеке 1870. године. Монументалност кањона Таре са изузетним квалитетом и основом за ову врсту рекреативне активности дају му посебан значај. За сада је на пењалишту утврђено 35 праваца. Пењалиште се налази у близини манастира Добриловина, који датира с краја 17. вијека и у њему је била отворена прва школа у реону Потарја.

Довољно енергије за спортско–рекреативне активности даје јединствена органска храном: месни, млијечни и фито–органски производи на бази меда, чајеви, домаће и шумско воћа, које производе сеоска газдинства и етно села. Веома је популарна сезонска берба боровница и чајева.

Извори:

Радомир Л. Ракочевић – Мојковачки крај, људи, вријеме и догађаји 1870.-2005,

Туристички проспекти Туристичке организације Мојковац,

http://www.mojkovac.me/index.php?option=com_content&view=article&id=6&Itemid=5

Сајт Завода за хидрометереологију и сеизмолигију Црне Горе,

Напиши коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *